Januar će ostati upamćen kao mesec kada je Internet obukao novo ruho. Datumi koji će ostati zabeleženi u istoriji su 12. i 27. januar. Ova dva datuma su vezana za početak dve velike promene na Internetu, a koje su testirane duži niz godina. U pitanju su novi domeni, onih poslednjih nekoliko slova iza poslednje tačke u adresi sajta.To su takozvani domeni najvišeg nivoa, a postoje dve vrste: oni koji označavaju zemlju (.rs je domen Srbije) i oni koji označavaju generalne stvari (.com je najpoznatiji, ali i .net, .info za informativne sajtove, .org za razne organizacije, .edu za edukaciju...)
Januar će ostati upamćen kao mesec kada je Internet obukao novo ruho. Datumi koji će ostati zabeleženi u istoriji su 12. i 27. januar.
Ova dva datuma su vezana za početak dve velike promene na Internetu, a koje su testirane duži niz godina. U pitanju su novi domeni, onih poslednjih nekoliko slova iza poslednje tačke u adresi sajta. To su takozvani domeni najvišeg nivoa, a postoje dve vrste: oni koji označavaju zemlju (.rs je domen Srbije) i oni koji označavaju generalne stvari (.com je najpoznatiji, ali i .net, .info za informativne sajtove, .org za razne organizacije, .edu za edukaciju...)
Raniji od dva napomenuta datuma tiče se celog sveta i predstavlja start za nove generalne domene, čije testiranje je počelo još 2002. Ajkan, telo koje upravlja svim domenima na Internetu, od 12. januara (pa u narednih 90 dana) primaće zahteve za domene kao što su .moscow, ili .toyota. Kao što se iz primera vidi, novi domeni će označavati geografske celine (gradove, planine, reke...) ili imena organizacija ili firmi, piše "Politika".
Da biste prijavili domen .politika koji će omogućiti adresu www.spektar.politika potrebno je za početak odvojiti 185.000 dolara i pripremiti se za dugo, najmanje šest meseci, ispitivanje reči politika.
Specijalna komisija Ajkana će u tom periodu proveravati da li bi bilo narušeno neko autorsko ili drugo pravo, da li je ime jedinstveno i jednoznačno ukazuje na podnosioca zahteva i mnoga druga pitanja, što sve zahteva period od pomenutih šest meseci evaluacije predloženog domena.
U slučaju neke geografske celine, prava na takve domene prvenstveno imaju države, međutim - kada se bilo koji od ovakvih domena odobri, postoji period žalbe neke od eventualno oštećenih strana. Ajkan predviđa da će u tih 90 dana primiti od 500 do 1.000 aplikacija za nove domene najvišeg nivoa.
Drugi datum ima lokalnu važnost. Tada se otvara drugi srpski nacionalni domen, koji će biti pisan ćirilicom u brauzeru na računaru ili mobilnom telefonu. To je drugi ćirilični domen u svetu (prvi je otvorila Rusija – .рф), a slične domene na svom nacionalnom pismu otvorile su mnoge arapske zemlje, zatim Kina, Tajvan i mnogi drugi. Već dve godine Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) radi na razvoju i testiranju ovog domena, a adrese će izgledati vrlo prosto, bez www - политика.срб.
Ćirilični domen .срб startuje sa radom na dan Svetog Save, a u prvih šest meseci će se prvo zaštititi korisnici postojećeg nacionalnog domena .rs. Svaki od njih će imati pravo da dobije ćirilični parnjak - odgovarajući transliterovan ćirilični domen, i to po simboličnoj ceni od jedan dinar.
Postoje i problemi. Oko 40 odsto naših domena koristi engleske latinične znake u imenu (q, w, x, y) za koje ne postoji transliteracija, a biće i onih koji nisu zadovoljni transliteracijom (recimo, www.philips.rs dobija philips.srb, pa je u tom slučaju, ukoliko želi, ovoj firmi preostalo da registruje www.filips.rs kako bi dobila pravilno transkribovan филипс.срб), pa je period od šest meseci namenjen da svako od njih reguliše po želji i zaštiti svoje ime na Internetu.
Nakon isteka ovih šest meseci, ćirilični domen nastavlja svoj samostalni život i počinje period slobodne registracije baš kako to danas važi za .rs.
Šta će nama ćirilični domen
Protiv otvaranja novih generičkih domena najvišeg nivo austala je amrička Federalna tržišna komisija (FTC) koja je izrazila duboku zabrinutost zbog inicijalnog problema koji prati već duže vreme ceo Internet, pa i sam Ajkan. Naime, Internet je prepun sajtova koji svojim imenom varaju korisnike Interneta.
Neposredno pred doček nove 2012. ova američka komisija uputila je pismo Ajkanu u kome zahteva da ovo telo reši osnovni problem - sistem evidencije vlasnika sajtova je loš, što smo mogli da vidimo i po prevari sa Dobricom Ćosićem - nobelovcem. Tada je kao vlasnik sajta koji je služio za prevaru naznačen, ni kriv ni dužan, jedan od čelnika Nobelove fondacije, a ne onaj ko je stvarni vlasnik sajta.
To, naravno, nije problem samo za ove nove domene, ali širenjem broja generičkih domena najvišeg nivoa otvarase mogućnost za više prevara i otežava se posao onima koji sprovode zakone.
A posebno je pitanje šta će onda nama ćirilični domen. Mnogi ne priznaju da je ćirilica naše pismo, ali se i navode razlozi da se otvaranjem ovakvih lokalnih domena stvaraju međe koje nisu svojstvene globalnoj prirodi Interneta. Dovoljno je što se sadržaj sajta odavno može ispisati ćirilicom, jer stranac neće znati da ispiše ćiriličnu adresu, ali će uspeti da prevede sadržaj pomoću nekog automatskog prevodioca (Google Translate, na primer).
Ipak, novi ćirilični domen je lokalni nacionalni domen, namenjen Srbima svuda u svetu i samo je jedan korak u očuvanju srpskog pisma i srpske kulture. Naravno, on ne ukida naš drugi latinični domen.
Ne postoji zemlja koja koristi ćirilicu a koja nije aplicirala za svoj lokalni ćirilični domen. Na primer, Bugarska traži .bg ali je već nekoliko puta odbijena jer je po Ajkanu .бг po izgledu "preblizu" latiničnom domenu Brazila (.br).
Da zlo bude veće, Bugari imaju već hiljadu sajtova na ćiriličnom domenu .бг, koji je vidljiv za sada samo u Bugarskoj jer im Ajkan ne dozvoljava taj nastavak.
I Grci imaju problem jer njihovo .EΛ ne zadovoljava osnovne kriterijume - po Ajkanu nema jedinstvenog znaka svojstvenog lokalnom pismu, a lambda to nije jer je po izgledu sločno slovu A (naveden je primer marke automobila KIA i njihovo slovo A bez srednje crte).